10.000 koraka dnevno je mit

Mit i poreklo mita

Svi smo čuli da dnevno treba preći 10.000 koraka kako bismo pospešili i pozitivno uticali na svoje zdravlje ali ovaj široko prihvaćeni cilj nije nastao kao rezultat naučnih istraživanja.

Zapravo, brojka od 10,000 koraka je proizvoljna jer je nastala kao deo marketinške kampanje.

Piše: Nataša Andrevski, fitness  trener i menadžer Fieste

Japanska kompanija Yamasa (proizvodjač satova) je odlučila da iskoristi veliku popularnost letnjih Olimpiskih igara u Tokiju 1964.godine i predstavi prvi brojač koraka na svetu, te je lansirala pedometer pod nazivom “Manpo-kei”, čiji prevod doslovno znači “ metar od 10.000 koraka”, pod sloganom “Idemo 10,000 koraka dnevno” .

Čovek po imenu Yamasa Tokei je izumeo pedometer oslanjajući se očigledno na svoj osećaj da je to broj koji ukazuje na aktivan životni stil i zdravlje.  Tadašnja  istraživanja doktora Yoshiro Hatano ustanovio je da Japanci u proseku hodaju izmedju 3500-5000 koraka dnevno i postaju gojazniji.

Negde se navodi da je tada ta cifra u reklamama predstavljena u obliku čoveka koji brzo hoda na šta ovaj broj i podseća. 10.000 koraka .

https://10kstepsdaily.com

Na osnovu ove cifre osmišljena je oglasna kampanja u skladu sa predstojećim letnjim Olimpiskim igrama a pedometri dobijaju na svom značaju, svojoj popularnosti i naravno velikoj prodaji. Ostalo je kako kažu istorija ali je svakako ovaj broj prihvaćen  za održavanje onoga što predstavlja aktivan stil života.

Da li je 10.000 koraka magična brojka?

Od tada  pa do danas sproveden je veći broj studija sa različitim uzorcima iz populacije kako bi se utvrdio kako je i na koji način broj koraka povezan sa stopom smrtnosti ali ni jedna od njih nije potvrdila da je 10.000 koraka dnevno magična brojka.

Ispitivana je i povezanost između broja koraka, intenziteta hodanja i stope smrtnosti.  Ima nalaza koji idu u prilog postavljenoj brojki od 10.000 koraka dnevno  potrebnoj da bi zaštitili vlastito zdravlje a ima i onih koji to osporavaju kada je u pitanja broj od 10.000. Te je pokazano i kako hodanje od 8.000 koraka u odnosu na 4.000 smanjuje stopu smrtnosti za 50% .

Naučnici koji su pokušali da izračunaju tačan broj koraka koji se podudaraju sa javno zdravstvenim smernicama od 30 minuta umerenog vežbanja dnevno, otkrili su da bi nam možda trebalo stremiti najmanje 7.500 koraka. Šest hiljada koraka i više, štiti od kardiovaskularnih bolesti.

   http://skr.rs/9TX

Rad na ovu temu sproveden je i kod žena, prosečne starosti od 70godina, koje su prosečno hodale oko  4400 koraka na dan,  imale su značajno niže stope smrtnosti tokom praćenja od 4,3 godine u poređenju sa najmanje aktivnim ženama koje su preduzele otprilike 2700 koraka na dan; kako se prikupljalo više koraka dnevno, stopa smrtnosti se progresivno smanjivala pre nego što se izjednačila na približno 7500 koraka.

Brzina hodanja nije imala značajan dodatni preventivni učinak ako osoba napravi gore spomenuti broj koraka.

Imajte na umu, da  7500 koraka nisu koraci izmedju  kauča i frižidera… Sve ove metrike variraju od  zavisnosti od godina, pa proverite sami.

Konačno, autori su pokazali kako se preventivni učinak 10.000 ili više koraka dnevno odnosi i na vodeći uzrok smrti u svetu – kardiovaskularne bolesti.

Tudor-Locke je  objavio predlog da je za vežbanje korisno najmanje 100 koraka u minuti.

Praćenje koraka i ostvarivanje ciljeva mogu podstaći ljude da se bave više fizičkim aktivnostima.

Naravno, neko ko je manje aktivan može postaviti cilj nižeg stepenika. Povećanje na 8.000 koraka pomoći će odrasloj osobi koja je ranije preduzimala samo 6.000 (manje od 5.000 koraka dnevno smatra se sedentarnim). S druge strane, neko ko već prelazi 10.000 stepenica možda cilja na 15.000.

Ideja je da budete više svesni svog nivoa aktivnosti i po potrebi ga povećate.

Zaključak

Više od 50 godina kasnije, ideja da odrasli moraju da hodaju 10.000 koraka dnevno zadržava svoju snagu jer je sa  stanovišta javnog zdravlja važnije  da se ljudi skinu sa kauča.

Prednosti  koraka više u toku dana odnosno brojanja koraka  mogu predstavljati pojačanu fizičku aktivnost i motivaciju za vežbanje; može smanjiti anksioznost i uticati na bolje raspoloženje; poboljšati tolerancija na glukozu i nivo šećera u krvi; omogućava i starijima ili i /ili nespremnim osobama da postepeno dostignu potrebnu količinu koraka i ostvare preventivni zdravstveni učinak.

Iako dnevni cilj od 10 000 koraka nije univerzalno pogodan za sve starosne grupe i nivoe fizičke funkcije, smatra se „razumnom metom za zdrave odrasle osobe“.

Zato koračajte i  uživajte u šetnji.

Leave a Comment

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.