Piše: Nataša Andrevski, fitness trener i menadžer Fieste
Pa preteško je, kome treba fitnes i vežbanje?
Možda bi mogli još jedan mesec da odmorite, do oktobra, da prođu vrućine, prijatnjije je vežbati zimi. A onda će kišna sezona, po kiši se ne izlazi iz kuće. Po snegu i poledici u decembru nema šanse da krenemo na treniranje, osim možda nedelju dana pre Nove godine, da lakše zakopčamo haljinu.
E pa ne. Ne vežbamo zbog garderobe već zbog tela.
A ono sigurno šalje signale da mu nije dobro kada je neaktivno. Možda vas bole noge dok stojite u prevozu ili hodate do posla. Sigurno su otečene i stopala nažuljana u cipelama koje do uveče postanu pretesne. A tek lumbalni deo, ni ležanje više nije prijatno, o sedenju da i ne govorimo. I koncentracija je sve slabija, jer ukočeni vrat vrši nepodnošljiv pritisak na potiljak.
Vežbanje bi sada dobro došlo.
Da malo zagreje ove ukočene pasivne mišiće i podstakne cirkulaciju. Pre pauze su omiljene cipele klizile sa stopala, a sada se jedva svuku. I stomak je pretežak, pretvorio se u loptu, i danima je opterećenje. Brzo se predamo iskušenjima ukusne visoko kalorične hrane sa niskim nutritivnim vrednostima. Na vlakna, osim onih iz hladne lubenice smo i zaboravili. Sladoled je leti tako ukusan.
Možemo i dalje da uživamo u sladoledu, podjednako koliko i u vežbanju.
Povratak je težak samo dok postoji strah kako ponovo savladati sve te sprave, sklekove, čučnjeve, a tek trbušnjake. I posle prve upale mišića, shvatite da vam treba ona druga, koja otklanja bol. Telo hvata svoj tempo, aktivira se. Krv brže struji, jasnije mislite. Nema onih frustracija, teških misli, negativnih emocija. Neophodna doza edorfina se luči na svakom narednom treningu.
A i ekipa sa treninga. Sigurno ih imate. To su oni čudni ljudi, koji vam poprave dan.
Septembar je za početke, pa i za vežbanje.
Vidimo se u Fiesti
