Super hrana, čudesne biljke, dijete koje čuda čine

Želiš i pokušavaš da se hraniš zdravo. Šta znači zdrava ishrana? Ovaj termin, zdrava ishrana je toliko puta izrečen u najrazličitijem kontekstu, kao da je nekako izgubilo na značaju, kao da smo samo značenje reči potrošili pa čovek danas više ne zna šta ona tačno znači.

Kad god želimo neke informacije, svi automatski idemo na google. I sad iskreno, koliko puta ste posegli za GOOGLE-om kao adekvatnom savetniku o načinu ishrane? Činjenica je da postoji mnogo nesuglasica o principima pravilne ishrane i među nutricionistima,pa kako onda mi obični smrtnici da se ne zbunimo i ne pokolebamo kada je zdrav razum u pitanju, čitajući raznorazne tekstove na temu zdrave ishrane?

 

 

Piše: Nataša Andrevska, fitness  trener i menadžer Fieste

Jedi badem, nemoj kikiriki, ne treba jesti meso, treba jesti puno mesa, kukuruz snižav pritisak, voće goji itd.
Ne znam kakav je vaš stav prema tome a mišljenje sam da mi nikada ne možemo pojesti sve što preporučuju, pogotove ne sve ono i to sve na prazan stomak.  Zato se treba okrenuti prvo svojim potrebama.

U svom tom obilju zdravog i nezdravog, najgore je to što smo izgubili sposobnost da slušamo svoje telo.

Šta bi se desilo kada bi se ukinule nutricionističke kalorijske tablice i pravilnici o kombinovanju hrane? Da li bi neki narodi koji skoro i da ne poznaju povrće ili oni koji ne znaju za voće, a neki za kravlje mleko bili u skladu sa životnim uslovima u kojima žive i imali zdravu hranu koja ih održava vitalnim?

Složićete se da svakodnevno niču, kao pečurke posle kiše, razne zanimljive i dopadljive  dijete, saveti i preporuke o tome kako treba jesti, šta treba jesti, na koji način jesti, šta redukovati, šta važi a šta ne važi , kako kombinovati hranu po novim čudnim konceptima slaganja. A tu, tik uz savete idu i razne tabele, bodovi, mobilne aplikacije koji dođu kao uputstvo za upotrebu te iste zdrave hrane koju preporučuju.

I tako, malo po malo, korak po korak, hteli ili ne postajemo zombiji zdrave hrane. Svakodnevno se  neko izgubi u džungli jureći divlje teorije o zdravoj ishrani. Ne uvideći ono najosnovnije ujedno i najjednostavnije, umerenost.

Idustriju i da ne komentarišemo. Pa ona je tu da nam servira jeftinu i ukusnu zdravu hranu punu aditiva, pojačivača ukusa sa dodatkom veštačke boje i određene arome lepo upakovanu u adekvatnu ambalažu kako bi kamuflirali ono što zaista prave.

Bez brige oko te industrije, uz njih su farmaceutske kuće koje kao da su u skladnoj saradnji sa industirojm, te nam nude lek koji leči bolesti izobilja.

Međutim, ako se udubimo u problematiku, uvidećemo da se svi stručnjaci slažu oko jedne stvari – da su  balansirana i raznovrsna ishrana, kao i umerena fizička aktivnost, zapravo ključ zdravlja.

Više o tome na linku: Vodič za zdrave životne navike

Na dnevnom nivou potrebne su nam najrazličitije namirnice kako bismo zadovoljili svoje potrebe za preko 40 nutrijenata.

Zvuči naporno?

Ili  postavljate  pitanje kako ispratiti sve ovo i kako iskombinovati sve ove namirnice jer je nemoguće pronaći sve ove nutrijente u jednoj namirnici.

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije kažu da pravilno kombinovan obrok treba da sadrži: 55-60% ugljenih hidrata, 15 -20% proteina i 25-30% masti, jer je svaka grupa namirnica značajna za naše zdravlje.

 

 

Ugljeni hidrati su glavni izvor ćelijske energije i gorivo za mišiće ( skrob, prosti šećeri, glikogen) dok dijetna vlakna imaju kontrolu nivoa holesterola i olakšavaju varenje a prosti šećeri utiču na apsorbovanje hranljivih materija i vode.

Znači osnovna uloga im je stvaranje energije. U ovu grupu namirnica spadaju  žitarice, a u povrće bogato ovim ugljenim hidratima spadaju pasulj, sočivo, krompir, pirinač…

Proteini su potrebni za izgradnju i obnavljanje tkiva, održavanje i obnovu postojećih tkiva , obezbeđuju esencijalne amininokiseline koje su organizmu potrebne a koje on sam ne može da proizvede. Takođe, proteini su osnovni gradivni element enzima, antitela i hormona,  održavaju i ravnotežu tečnosti u ćelijama i izvan njih, i ujedno prenose vitamine, minerale i masti do i od ćelija.

Znači osnovna uloga je gradivna materija organizma. U ovu grupu namirnica spada meso kao najkvalitetniji izvor proteina. zatim namirnice biljnog porekla pasulj, mahunarke, orašasti plodovi- orah, indijski orah, kikiriki, badem, brazilski orah…zatim mleko i mlečni proizvodi.

Masti su energetske rezerve u ljudskom organizmu koje oblažu vitalne organe neophodne za sintezu hormona i apsorbciju vitamina rastvorljivih u mastima (tzv. liposolubilni vitamin A, D, E, K)

Znači odgovorne su za razvoj, pravilan vid, zdravu kožu… U ovu grupu spadaju omega 3 masti- riba, laneno seme, koštunjavo voće, prirodno maslinovo ulje, lešnik, badem, brazilski orah, seme bundeve…

Stoga je najbolje, najlakše i nepogrešivo da se vodite time da tanjir treba da obiluje najrazličitijim bojama, jer je to siguran znak da je pun vitamina i raznovrsnih hranljivih materija.

DAKLE, RAZNOVRSNO, UMERENO I KVALITETNO.

A umetnost je biti umeren – ne prejedati se,  ali  ni gladovati.

Pročitati još: Insulinska rezistencija i fizička aktivnost kao neizbežan deo puta ka izlečenju; Kvalitet ishrane stanovništva Srbije

 

 
 

Leave a Comment

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.